ISTRAŽIVAČ NEMIRNOG DUHA

ISTRAŽIVAČ NEMIRNOG DUHA

piše Slavica Gajić

Ovaj ugledni naučni radnik, član Srpske akademije inovacionih nauka, Internacionalnog inovacionog kluba, vlasnik nekoliko Arhimedovih priznanja, penzionerske dane provodi u rodnom Trbušcu, odakle je put znanja krenuo pravo sa njive. I svojoj Posavotamnavi se vraća, posle brojnih putovanja i gostovanja na prestižnim svetskim univerzitetima. Iako penzioner, bogatu biografiju i dalje dopunjuje. Kandidatura za Nobelovu nagradu ovog puta iz ekologije na predlog ruskih akademika, potvrđuje širinu i naučna dostignuća profesora Todorovića.
Stvorio je oko tri stotine tehnologija i patenata, napisao više od 30 naučnih knjiga i dogradio Mendeljejevljev sistem elemenata, što je izazvalo divljenje naučne javnosti u svetu. Za svoj naučni rad, iz oblasti hemije, biotehnologije i ekologije, dobio je oko četiristo priznanja i trideset zlatnih medalja za inovacije.

“- Na mnogim univerzitetima širom sveta koriste se moje verzije periodnog sistema elemenata. Dve nominacije za Nobelovu nagradu čine me ponosnim najviše zbog činjenice da su došle na predlog prestižnog Univerziteta, a od najuglednijih živih naučnika. Dug je put nas naučnih radnika, često neshvaćen i nepriznat, ali iza nas stoje rezultati, upornost i mukotrpan rad. Nagrade i uspeh dođu, ali nisu oni najvažniji. Činjenica da ste uradili nešto za nauku, ostavili trag, da će Vaš rad izučavati buduće generacije, to čini ponosnim i podstiče da date još više – kaže profesor Todorović. 

piše Slavica Gajić

Vest o kandidaturi za Nobelovu nagradu, akademika profesora doktora Marka Todorovića (1947) zatekla je u rodnom selu Trbušac kod Vladimiraca gde uglavnom provodi penzionerske dane. Dok orezuje voće, plevi baštu ili peče rakiju, niko ne bi ni pomislio da je ovaj vredni, srpski domaćin ugledni naučnik svetskog glasa.
Uz vruću gibanicu i medovaču, profesor Todorović objašnjava kako prolećne dane sa suprugom Žanom koristi za uređenje i brigu o seoskom domaćinstvu, dok su noći za ovog svetski priznatog stvaraoca, rezervisane za nauku.
-Noću su zvezdana svetlost i misli usaglašene. Dug je put nas naučnih radnika, često neshvaćen i nepriznat, ali iza nas stoje rezultati, upornost i mukotrpan rad. Nagrade i uspeh dođu, ali nisu oni najvažniji. Činjenica da ste uradili nešto za nauku, ostavili trag, da će vaš rad izučavati buduće generacije, to čini ponosnim i podstiče da date još više – komentariše profesor Todorović ponovnu kandidaturu.
Neretko su grupe naučnika iz celog sveta gosti porodice Todorović u Trbušcu. Profesor ne propušta priliku da im ispriča bogatu istoriju kraja i odvede ih da vide dva hrasta ispod kojih je Karađorđe 1806. godine pripremao strategiju pred boj na Mišaru. Ovo istorijsko mesto profesor je osvetio, ogradio, doveo vodu, postavio klupe.
– Brazilski ambasador se prvi popeo na “čeku” i poželeo srpskom narodu da mu dolaze samo prijatelji – priča Todorović i dodaje – Imao sam ponude od Kanade, Amerike do Brazila da predajem i bavim se naučnim radom, ali sam odlučio da ostanem ovde u svojoj zemlji. Osećam da još imam puno toga da uradim i da nisam još sve rekao. Pored nauke i tehnike, čoveku su neophodni vera u Boga i poverenje. Tako i ja verujem da ću završiti započeti Hram nauke , objaviti još dosta knjiga, otkriti i objasniti još puno toga-navodi Todorović koji je proučavajući biografije nobelovaca iz hemije 20. veka, zaključio da od 737 dobitnika nema laureata iz pravoslavnih zemalja.