– U kući postoje hiljadu stvari koje treba da uradimo. Kada misliš da to uradimo? – reče ona.
– Ti mene uopšte ne slušaš. Besna sam jer si ti nezainteresovan. – dodala je.
– Moramo da vidimo kako da razrešimo problem sa tolikim gradivom koje deca imaju. Hoćeš li ti da se uključiš?- rekla je.
– U odeljenju ima dvoje dece sa temperaturom. A i on mi je nešto sumnjiv. A ti ništa ne vidiš. – dodade.
– Neću više da perem ove sudove jer nema kraja. taman sve operem a ti uzmeš čistu čašu. – dobacila je.
– Od sutra idete nepeglani. Baš me briga kako ćete… Samo se ti smej. – završila je.
Da li i vi izgovarate ove ili slične rečenice?
Kada izgovaramo ovakve rečenice korisno je da osetimo koje osećanje se javlja. Najčešeće je to bes.
Bes je zdravo i veoma korino osećanje koje nam daje snagu i energiju da reagujemo i razrešimo situaciju kada osetimo da su ugrožene naše lične granice.
Kako se to dešava u porodici?
Porodica je jedan sistem, jedno polje, u kojem deluju njeni članovi. Delovanjem i pozicioniranjem, mi gradimo svoje mesto u polju, zauzimamo svoje mesto i utičemo na ostale članove.
Kada pogledamo bilo koju porodicu možemo da razumemo kakva je dinamika, kakav je odnos i kakva pravila važe. To su nepisana pravila po kojima se ponašaju članovi porodice. Ta nepisana pravila najčešće nisu konkretno dogovorena već su uspostavljenja phivatanjem i odbacivanjem odgovornosti.
Kada dvoje ljudi krenu da žive zajedno, jedno od njih zauzme levi deo kreveta, a drugo odabere da se ne buni i da zauzme desni deo kreveta. U slučaju da se tako nastavi, to prelazi u nepisano pravilo: “Ja spavam na levoj strani, a ti na desnoj.” U slučaju da jedan partner poželi da promeni nepisano pravilo može da naiđe na otpor partnera. Partner koji pruža otpor oseća da su mu ugrožene lične granice i da je potrebno da reaguje.
Probajte da se prisetite svih nepisanih pravila koje važe, a to mogu da budu.
“Ja kuvam ručak, a muž samo kada on to želi.”
“Muž ide u kupovinu, a ja samo kada želim da se prošetam.”
“Uvek zajedno idemo u kupovinu.”
“Muž radi sa decom matematiku.”
“Muž vozi auto kada idemo na more.”
Da nekim čudom sakupimo sva pravila, što mislim da je nemoguće, dobili bi razumevanje polja porodice i svih pravila koja važe. Sva ova pravila su nastala pristajanjem, ili bolje da kažemo ne reagovanjem, ostalih članova porodice. Za sva pravila koja važe postoji i naša odgovornost.
Svako narušavanje pravila donosi promenu u polju i utiče na ostale članove porodice. Ostali članovi uglavnom nisu spremni na promenu i žele da zadrže prethodna pravila.
Kada se javlja želja za promenom pravila?
Ljudi se menjaju i na to imaju pravo. Nekada požele da imaju nova interesovanja, gube interesovanja za nešto, osete da im je potrebno nešto drugo…
Kada poželimo da promenimo pravilo i to radimo na način koji ne daje rezultate počinjemo da osećamo bes. Bes je odgovor ogranizma na bezizlaznu situaciju. Sa druge strane, ostali članovi porodice žele da zadrže trenutna pravila i ignosrisanje potrebe “pobunjenog” člana može da donese dobre rezultate.
“Ona malo pobesni, pa je prođe. Najbolje je da budem opušten i da ne ulazim u konflikt.”
Tako da dolazimo do rečenice:
JA BESNIM, A NJEGA BAŠ BRIGA.
Uskoro novi tekst na temu: “Kako da se zauzmemo za sebe?”
