Pišu: Danijela i Živojin Cvejić, nutricionisti-dijetetičari
S kafom obično počinje svaki dan, a neki bez kafe uopšte ne mogu. Kafu pijemo kad radimo ili kada se opuštamo.
Biljka kafe potiče iz Etiopije, a naziv je dobila po pokrajini u kojoj su najviše pravili „čaj“ od prženog zrnevlja.
Postoje dve glavne vrste kafe:
Arabika – tradicionalna kafa
Robusta – ona ima veću količinu kofeina u semenkama
Crna kafa je osvežavajući napitak koji se dobija kuvanjem u vodi samlevene pržene kafe. Kafa je seme kafinog drveta kofea arabika, a najbitniji sastojak kafe je alkaloid kofein. Dokazano je da kafa deluje stimulativno na centralni nervni sistem i kardiovaskularni sistem.
Kofein pospešuje mentalnu funkciju, utiče na brže reflekse, koncentraciju i preciznost, što se naročito oseća posle jutarnje kafe. Dejstvo kofeina iz kafe oseća se već posle pet minuta od konzumacije kafe, a sadržaj kofeina se smanjuje u krvi na pola za 3-6 sati. Takav uticaj, kako pokazuju istraživanja, pogodni su kod arterijske hipotonije.
Zato se osobama sa sniženim krvnim pritiskom preporučuje jedna do dve šolje kafe dnevno. Posle popijene šolje kafe, posle 30 minuta dolazi do povećanja krvnog pritiska, koji taj nivo održava do 3 sata, a nakon toga krvni pritisak vraća se na normalnu vrednost.
“Veće količine unete kafe, odnosno kofeina mogu:
- Povećati razdražljivost
- Izazvati nesanicu
- Izazvati hipertenziju
- Izazvati tahikardiju
U šolji za crnu kafu nalazi se različita količina kofeina u zavisnosti od vrste kafe:
- Šolja crne kafe sadrži 165 mg kofeina
- Šolja filter kafe sadrži 64-124 mg kofeina
- Šolja espreso kafe sadrži 110-150 mg kofeina
- Šolja instant kafe sadrži 40-100 mg kofeina
- Šolja dekofeinizirane kafe sadrži 2-5 mg kofeina
Nakon unošenja u organizam kofein se brzo i potpuno resorbuje iz digestivnog trakta. Kofein je stimulator centralnog nervnog sistema.
Kofein je prirodni sastojak lišća čaja, zrna kafe, kakao praha.
Ako se jaka crna kafa popije na prazan želudac, dolazi do pojačanog lučenja želudačnog soka, koji deluje na sluznicu želuca i izaziva neprijatan osećaj bola. Taj bol je jače izražen kod osoba sa gastritisom i ulkusnom bolešću, zato kafu ne treba piti na prazan želudac. Kafu ne treba piti ni u kombinaciji sa mlekom, jer kafa sa mlekom usporava varenje. Kazein iz mleka spaja se sa taninom iz kafe i nastaje tanat kazeina, jedinjenje koje se ne rastvara u kiseloj sredini želuca. Dodavanjem mleka i šećera u kafu, usporava se resorpcija kofeina.
Kafa je dozvoljena, samo treba znati meru. Mera je 200-300 mg kofeina dnevno ili 2-3 manje šolje na dan.
Sadržaj kofeina u nekim namirnicama:
- Čajevi (ruski, crni, indijski) sadrže 45-80 mg kofeina u standardnoj šolji od 200 ml
- Koka-kola pića sadrže 50 mg kofeina u standardnoj šolji od 200 ml
- 100 g mlečne čokolade sadrži 20 mg kofeina
- 100g crne čokolade sadrži 65 mg kofeina
