Piše: mag. farm. spec. Tamara Šuljan
“Dobar sluga – zao gospodar”
Ljudsko telo sadrži veliki broj bezopasnih bakterija i gljivica koje su neophodne za pravilno varenje hrane i urednu probavu. Međutim, balans u našem organizmu lako se poremeti usled slabljenja imuno-sistema, što se često dešava pri prelazu između godišnjih doba, pa se i crevna flora poremeti.
Crevna kandidijaza je česta pojava nakon upotrebe određenih lekova (antibiotika, kortikosteroida…), a kako ljudi vole da se hrane poput ove dobre gljivice (slatkiši, testo, gazirano), tako je i imaju sve više, do trenutka kada njen broj postane toksičan, dobije naziv bolesti, i na nama samima ostane borba sa ozbiljnim posledicama.
Candida albicans je bezopasna, parazitska gljivica koja živi uželucu i crevima, ustima, vaginalnoj sluzokoži i na koži svakog od nas, kao normalni stanovnik. Međutim, ukoliko dođe do njenog prekomernog razmnožavanja nastaje niz zdravstvenih problema. Problemi koji se tom prilikom javljaju nisu naivni, treba ih na vreme prepoznati i adekvatno lečiti kako bi na vreme sprečili nastanak ozbiljne sistemske kandidijaze.
Crevna kandidijaza
Crevna kandidijaza najčešće se javlja kod osoba koje su bile na dugotrajnoj terapiji antibioticima ili su koristile vrlo jake antibiotike u kraćem vremenskom periodu, kod osoba koje su dobijale kortikosteroide ili su na terapiji oralnim kontraceptivima. Često se pojavljuje kod dijabetičara, trudnica i osoba
koje imaju dugotrajno oslabljeni imunološki sistem. Danas se smatra da je upravo slabljenje imunološkog sistema jedan od glavnih razloga pojave crevne kandidijaze, jer je održavanje normalnog nivoa populacije kandide uloga imuniteta. Uzrok nekontrolisanog „bujanja“ tj. razmnožavanja gljivice često je i stres koji je, nažalost, sastavni deo života svakog od nas.
Kada se ova gljivica prekomerno razmnoži u crevima, ona u potpunosti narušava normalnu floru creva. To omogućava toksinima koje gljivica produkuje da direktno ulaze u krvotok, što za posledicu ima ispoljavanje simptoma ove bolesti. Neki od opštih simptoma kandidijaze su umor i nedostatak snage (hronična premorenost), depresija, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, suva usta, povećana kiselina u želucu, loš zadah, osećaj ošamućenosti, suzne (staklaste) oči ili slab imunitet.
Propratni simptomi su: žudnja za kvasnim hlebom i slatkom hranom, česte gljivične infekcije kože ili noktiju (atletsko stopalo) kao i ponovljene vaginalne infekcije.
Od probavnih simptoma mogu se javiti nadimanje, gasovi, bolovi u stomaku, dijareja ili zatvor.
Kožni simptomi koji prate kandidijazu su ekcem, osip ili svrab, crvenilo lica. Ljudi u poodmaklom stadijumu crevne kandidijaze imaju problema sa memorijom u vidu demencije (gubitak pamćenja) i zaboravnosti, a u težim slučajevima može doći do ozbiljnih mentalnih poremećaja praćenih halucinacijama.
Nerealna očekivanja koja vidimo u medijima ili očekivanja koja nam drugi postavljaju ponekad nas ostavljaju razočaranim u sebe kao roditelje. Naš posao je da podržimo našu decu da odrastu u zdrave i otporne odrasle osobe. Svako, izgleda, ima svoje mišljenje kako to najbolje postići.
Ponekad učimo na pokušajima i greškama, dok naše dete nastavlja da nas iznenađuje novim izazovima. Taman kada pronađemo strategiju koja deluje kao da funkcioniše, naše dete raste i menja se i potrebna nam je nova strategija. Svi mi pravimo greške kao roditelji, a ispravljajući te greške, grade se rast i poverenje kod našeg deteta. Kada priznamo da smo pogrešili, učimo decu kako da izgrade odnose poverenja. Pokazujemo im da smo ljudi, da možemo da učimo i da radimo bolje.
Antikandida dijeta može da se sprovodi samostalno ili u kombinaciji sa lekovima tzv. antimikoticima, ako je infekcija jako izražena, isključivo po preporuci lekara. Antikandida dijeta zahteva dugoročnu predanost pravilnoj ishrani što podrazumeva i proveravanje sastava proizvoda na deklaracijama. Evo nekoliko ključnih saveta koji će vam pomoći da dijetu sprovedete na pravilan način:
• Izbegavajte sve vrste šećera koji se dodaju namirnicama (beli šećer i med), kao i sve slatke obroke (torte, kolače, slatkiše, sladoled, gazirane napitke), s obzirom da se gljivica hrani šećerom. Dozvoljava se zamena za šećer (aspartam, saharini i stevia) i par voćnih obroka nedeljno. Od voća su poželjni limun, grejp, borovnice, narandža, dok veoma slatke vrsta voća (grožđe, lubenica, kruške i banane) treba izbegavati. Iz ishrane je potrebno u potpunosti isključiti suvo i konzervisano voće, kao i zaslađene voćne sokove.
• Ne koristite namirnice od belog brašna (beli hleb i pecivo, slane krekere, testenine) i beli pirinač. U umerenoj količini možete unositi brašno od celog zrna pšenice, kao i smeđi ili integralni pirinač, integralne testenine i integralna peciva.
• Ne konzumirajte hranu koja sadrži gljivice kao što su pekarski i pivski kvasac. To znači dana par meseci treba da se odreknete omiljene pice i ostalih pekarskih proizvoda sa kvascem, ali i piva, jer upravo ove namirnice olakšavaju nekontrolisano razmnožavanje gljivice.
• Jestive pečurke su vrsta gljiva, pa ih takođe treba izbaciti iz ishrane.
• Izbegavajte sirće, majonez, senf, kečap i drugu kiselu hranu s niskim pH faktorom jer se u takvim uslovima gljivica hrani i „buja“.
• Crnu kafu i jake čajeve treba svesti na minimum, a alkoholna pića ne konzumirati.
