Pomozite detetu da se smiri

Pišu: Dragica Cvetković - diplomirani vaspitač i Zoran Cvetković geštalt coach

Frustracija je stanje koja nam govori da nešto šta želimo ne možemo da dobijemo. U životu svakog od nas postoje frustracije i od nas zavisi kako ćemo da se odnosimo prema njima.

Ključne tačko o frustracijama:

  • svi imaju frustracije manje ili više
  • svi mi učimo kako da se odnosimo prema njima
  • neko se nosi dobro sa frustracijama a neko ne
  • tolerancija na frustraciju se uči u detinjstvu
  • i odrasli mogu da rade na povećanju tolerancije na frustraciju

Mnoge stvari u životu hoćemo a ne možemo da dobijemo. Tada ulazimo ustanje koje nije nimalo prijatno i nelagoda koju osećamo nas tera da nešto uradimo. Reakcije na frustraciju mogu biti ratličite od toga da pobesnimo i rušilački uzmemo ono šta smo poželeli ili da sasvim oćutimo i pomirimo se sa tim. 

Ne postoji tačan odgovor kada i kako treba ragovati.  Najkorisnije je da poznajemo i jednu i drugu tehniku. Postoje ljudi koji kao da se uvek mire sa situacijom, a neki kao da uvek pobesne ili se naljute.

Sada pričamo o deci koja teže mogu da se smire i da se pomire sa situacijom.

Zašto nam je korisno da se smirimo kada osetimo frutraciju?

– jasnije sagledamo situaciju

– preciznije odredimo koji je naš cilj

– pažljivije odaberemo strategiju za ostvarenje cilje

– imamo bolje rezultate

KAKO DA POMOGNEMO DETETU DA SE SMIRI KADA JE FRUSTRIRANO?

Da bi uspešno pomogli drugome da se smiri, moramo i mi sami da budemo u dobrom stanju. U slučaju da ni mi sami nismo dobro, možemo da probamo da se prvo smirimo pa kasnije krenemo da radimo sa detetom.

Način rada sa detetom

1. KORAK – Kako si sada?

U ovom koraku pitanjem okrećemo fokus deteta prema unutra, ka sebi, da pokuša da prepozna da je frustrirarno. Dosta smo se udaljili od tela i dešava se da frustriranost ne prepoznajemo, već prelazimo preko nje bez svesnosti da se nešto dešava.

2. KORAK – Šta osećaš sada?

U ovom koraku dolazimo do svesnosti deteta o svojim osećanjima. Tu mogu da se jave dva problema. 

Prvi problem je taj da postoji mogućnost da smo dete vaaspitavali tako da potiskuje neke emocije i da umesto njih oseća nešto drugo. To može da bude situacija takva da je detetu dozvoljeno da plače a nije smelo da se ljuti. Pa u trenucima kada je potrebnoda bude ljuto i besno, ono oseća tugu. Jer je tuga bila dozvoljena.

Drugi problem je taj što što se malo pažnje poklanja emocijonalnoj inteligenciji, pa može da se desi da dete uopšte ne prepoznaje emocije, naročito one složenije.

Da bi unapredili ovaj segment praktikujte sledeću vežbu:

VEŽBA:

Recite detetu da zamisli da je cvet. Neka pokaže telom, licem, rukama kako izgleda cvet koji je srećan, pa onda kako izgleda kada je cvet iznenađen, pa kada je svet usamljen, pa kada je svet povređen, pa tužan…

Proverite koliko dete uspeva da razlikuje emocije i probajte da ih objasnite rečima.

 

3. KORAK – Šta želiš?

Emocije su vezane za naše potrebe i za naše želje. Kada dete sazna emociju pitajte šta je to šta detetu treba, šta je to šta ono želi za sebe. Probajte da formulišete rečenicu. Meni treba….

4. KORAK – Šta sa tim?

Kada dođete do potrebe potražite od deteta da vam kaže koje opcije ima. I kao što znamo postoje razne opcije, ali ih sve svodimo na:
– “Neću da uradim ništa” – ostaje nezadovoljena potreba i nelagoda. Svako ima prava na to.

– “Uradiću nešto.” – šta dobija a koju cenu plaća tim ponašanjem, pa neka dete izabere. Svađa, otimanje, moljenje, pretnje, ljutnja, negodovanje….. Koliko to ponašanje zasita pomaže da dete dobije ono šta želi? Da li postoji još nešto šta mogu da uradim?

– “Promeniću način razmišljanja.” – ne dolazi do zadovoljenja potrebe, već prebacujem fokus na nešto drugo. Ovo je i najteži deo. Uglavnom je ta opcija ona koju zaboravimo. Ključne tačke ovog odabira su:

– vi kao roditelj pokažite detetu kako se to radi – setite se da nabojite situacije kada nešto želite ali birate da uradite drugo, jer vas očekuje vrednija nagrada.

– ukažite na benefite promene fokusa – negujte vrednosti tih “vrednijih nagrada”. Napravite spisak “vrednijih nagrada”: mir, zajedništvo, zajednička sreća, zavreštak nekog velikog posla, neki uspeh koji predstoji i sve ono zbog čega dete treba da se umiri i promeni fokus.