Samopouzdanje dece u školi

Pišu: Dragica Cvetković - diplomirani vaspitač i Zoran Cvetković geštalt coach

Sasvim je normalno da pratimo svoju decu kako se ponašaju, šta osećaju i kako komuniciraju. Posmatrajući svoje dete roditelji često primete da detetu nedostaje samopouzdanja.

Znaci manjka samopouzdanja kod deteta mogu da budu:

  • prenaglašava svoje nedstatake
  • slaže se sa svim kritikama
  • ne prihvata pohvale i sumnja u osobu koja ih izriče da nije iskrena
  • oseća da ga sažaljevaju
  • izvinjava se previše
  • prekomerno je ljubomoran na uspeh drugih
  • laže o sopstvenim uspesima
  • lako odustaje od borbe 

Poneki roditelji pređu preko toga i ostave detetu da samo izgradi samopouzdanje. To ne mora da bude nužno loše, jer deca mogu sama da nauče kako da izgrade samopouzdanje. Drugi roditelji bi želeli da pomognu detetu u tome, ali većina ne zna kako da to uradi i odakle da počnu. 

Naredni tekst nije zamena za terapijski rad sa pedagogom, pihologom, terapeutom, koučem… već samo pomoć kod blažeg manjka samopouzdanja kod deteta.

Zdrava doza samopouzdanja kod deteta je veoma važna u postizanju rezultata u školi i boljem uklapanju u društvo.

Četiri glavna faktora za dobro samopouzdanje su:

  • Svest o sebi
  • Realni ciljevi
  • Optimizam
  • Ljubav prema sebi

U narednim redovim ćemo obraditi sva četiri faktora koja utiču na samopouzdanje sa predlogom za rad sa detetom.

1 – Svest o sebi

Svako od nas, pa i vaše dete,  je jedinstvena kombinacija raznih potencijala, ograničenja, iskustava i mehanizama. Svako od nas poseduje potencijale i ograničenja kojih nije svestan. Kako bi pomogli detetu da razvije svest o sebi i svojim potencijalima uradite sledeću vežbu:

Vežba 1

“Zajedno napravite spisak svih dostičnuća koje je dete ostvarilo. Krenite od toga kako je naučilo da hoda, kako da priča, kako da šutne lopte, pa do pisanja, čitanja, raznih pobeda… i svih dostignuća kojih se setite.

Sada vi čitajte dostignuća, a dete neka vam kaže koje potencijale je aktivilo pa je uspelo da ostvari željeni cilj. Potencijali mogu da budu: upornost, snalažljivost, neodustajanje, vera u sebe, saradnja sa drugima, planiranje, ranije praktikovanje i vežbanje, telesna snaga, brzina, dobro pamćenje, dobra priprema, talenat za neku oblast…

Pomozite detetu oko potencijala i upisujte sve do čega dođete.

Kada dođete do spiska potencijala, jasno definišite potencijale i dajte detetu da ponovi. Neka započne rečenicu: 

Moji potencijali su… ili Moje vrline su….”

2 – Realni ciljevi

Iz sasvim dobre namere, često imamo nerealna očekivanja od deteta. Možda to i da ne saopštimo, ali našim ponašanjem pokazujemo stav i entuzijazam kada su u pitanju ocene, takmičenja i sl….

Sve ovo može negativno da utiče na samopouzdanje pa bi bilo korisno da se dogovorite oko zajedničkih ciljeva.

Pravilno postavljen cilj možemo da kažemo i da je MUDRO postavljen cilj.

Mudro postavljen je:

M – merljiv – Šta je to tačno šta želimo da postignemo? Koja ocena? Koji rezultat? Dati sve od sebe nije postavljen cilj, to je subjektvni osećaj o nečemu. Zapamtite, najbolje su cifre koje mogu da upoređuju.

U – u datom vremenu – Koji je rok predviđen za ostvarenje cilja? Kog datuma planirano da ostvarimo cilj?

D – dostižan. Postavite tako cilj da bude dostižan, ali i da bude malo “magičan” i afirmativan. Previsoki ciljevi su demotivišući, a premali ciljevi nisu dovoljno pokretački. Pronađite pravu meru, da bude malo “magičan”, ali i da dete veruje da može.

R – relevantan. Da li je cilj relevantan za dete? Da li je to nešto šta interesuje dete? Ovde često može da bude problem, da dete ne želi da uči i ne vidi benefite učenja. U ovakvim situacijama je korisno da gradite vrednost učenja, obrazovanja, intelektualnog napretka…

O – određen. Da li je cilj određen na jedan segment ili je preobiman, preopširan? Loše postavljen cilj: Da budem najbolji u odeljenju po ocenama. Dobro postavljen cilj: Da dobijem 5(ili 4, ili 2) na testu iz matematike.

3 – Optimizam

Kakvi ste vi sa optimizmom?

Često se dešava da dete nauči obrazac slabog optimizma i kasnije to prenosi na svoje aktivnosti. U slučaju da vam optimizam nije jača strana, može da se desi da i dete ne pokazuje dovoljno optimizma.

Vežba 2

Postavite sebi pitanje i skreno odgovorite, pa onda proverite sa detetom.

  • Da li je život dobar?
  • Da li su drugi ljudi dobri?
  • Da li verujete da u svakom problemu postoji rešenje?
  • Da li često smišljate najgora scenarija?

U slučaju da preovladavaju pesimistični odgovori, proverite otkud takvo razmišljanje, koja uverenja postoje pa koristite pesimistični način gledanja na budućnost.
Neretko mogu da postoje ograničavajuća uverenja kao što su:
Život je težak.
Svi gledaju samo sebe.
Uvek se desi ono najgore.
Nikad nisam imao/imala sreće.

Ako nailazite na takve rečenice, zapitajte kako znate da su te rečenice tačne.

4 – Ljubav prema sebi

Ovo jeste jedan od najvažnijih faktora za koji je potrebno najviše vremena. Tema je veoma kompleksna i zahteva puno rada na sebi. Za početak, uradite sledeću vežbu:

Vežba 3

“Pitajte dete da vam kaže koga voli. Onda tražite od deteta da vam opiše šta sve radi da bi pokazalo toj osobi da je voli.

Vi sve zapisujte. 

Kada dobijete odgovor potrežite da vam dete kaže šta sve još može da uradi da bi se ta osoba osećala dobro, kako može da joj pruži uživanje i dobro raspoloženje. Kojim rečimamo i kojim glasom se obraća toj osobi?

Kada napravite listu, zatražite od deteta da se sebi obrati na taj način i napravi plan kako će sebi da pruži ljubav, uživanje i dobro raspoloženje.”

Testove o ličnom razvoju potražite na Instagramu.