Samoregulacija kod dece i tinejdžera

Pišu: Dragica Cvetković - diplomirani vaspitač i Zoran Cvetković geštalt coach

Samoregulacija je sposobnost da prepoznamo svoje potrebe, svoja osećanja i pronađemo adekvatno ponašanje koje će zadovoljiti našu potrebu. 

Znaci manjka samoregulacije kod deteta i tinejdžera mogu da budu:

  • ne uspeva da upravlja svojim besom
  • često se ljuti i teško rešava konflikte
  • često ne ume da iskontroliše svoje ponašanje
  • povučeno je i otežano komunicira
  • ponaša se na način da ugržava sebe ili druge

Samoregulacija pomaže ljudima da se lakše uklope u okolinu, da koriste resurse koji se nalaze u okolini, da planiraju, da se suzdržavaju i da uzmu za sebe sve šta im je korisno. Ona počinje rano da se razvija, još u ranom detinjstvu mi učimo o svojim emocijama, svojim potrebama i načinima kako to možemo sebi da obezbedimo. 

Naredni tekst nije zamena za terapijski rad sa pedagogom, pihologom, terapeutom, koučem… već samo pomoć da razumemo sbe i svoje dete.

Da ponovimo:
Samoregulacija je naš odgovor na situaciju koja se odvija oko nas ili nama.

Svaki organizam ima neki odgovor na situaciju u kojoj se nalazi, a rezultat koji dobije tim odgovorom se meri uspešan u odnosu na to šta dete želi.

Znači sve kreće od toga šta dete želi.

U društvu dete ponekad želi da bude viđeno i da bude u centru pažnje, a ponekad da ga drugi ne vide i da ga ne primete. Sve ove želje su normalna potreba deteta. Da bi zadovoljilo te potrebe dete razvija mehanizme kako dolazi toga šta mu treba. 

Vremenom se želje menjaju, pa su portebne nove veštine i novi mehanizmi koji pomažu da ostvare ono šta žele.

 

U narednim redovim ćemo obraditi kako da pomognete detetu da dođe do bolje samoregulacije.

 

1 – KONTAKT SA SOBOM

Kontak sa svojim osećanjima nam donosi da bolje razumemo sebe i naše potrebe, apa na taj način gradimo bolju samoregulaciju.

Vežba 1

“Recite detetu da zamisli situaciju u kojoj ne zna šta tačno da uradi. Najbolje je ako dete zatvori oči izamisli da se to dešava sada.

Neka vam dete opiše situaciju i neka vam kaže kako se oseća.

Sada pitajte dete, šta je to šta želi da sada postigne.

Dajte istrukcije detetu da zamisli kako se to dešava, pratite kako se dete ponaša naročito da li ima promena raspoloženja.

U slučaju da je detetu teško da zamisli ostvarenje svog cilja, proverite čime je sebe sprečilo. Moguće da postoje uverenja kojima sebe sputava da ostvari neki cilj.

U slučaju da zamisli ostvarenje cilja, neka vam kaže kako je uspelo da to uradi.

2 – NOVE VEŠTINE I NOVE TEHNIKE

Prvo je korisno da zajedno sa svojim detetom usvojite novo podržavajuće uverenje.

“NE POSTOJI NEUSPEH, POSTOJI SAMO REZULTAT.”

Kada nešto želimo da ostvarimo, potrebno je da pronađemo način kako da to dobijemo. Ako je želimo da steknemo nove prijatelje potrebno je da znamo kako da to ostvarimo.

Neki načini daju dobre ili manje dobre rezultate.

Neki načini nas udaljavaju od ostvarenja cilja.

Tako je i kod deteta. Dete koje lako stiče prijatelje ima dobru strategiju kako se to radi i često nije svesno kako to radi. Dok druga deca maju manje dobru strategiju pa imaju i slabije rezultate. Takođe ni ova deca ne znaju kako to rade.

Odgovor je u tome da dete prepozna šta radi i šta bi moglo drugačije. Promena strategije je deo rada na samoregulaciji, to nije jednostavno i zahteva dosta vežbe, dosta planiranja i spremnont na neuspeh.

A kako smo rekli. “Ne postoji neuspeh, postoji samo rezultat.”

Ponekad strategija neće doneti željene rezultate, što znači da nije bio neuspeh nego rezultat koji prati tu strategiju.

Promenimo strategiju da bi dobili drugačiji rezultat.

3 – SAMOPOUZDANJE

Samopouzdanje je nešto šta se gradi.
Kada u nekim situacijama imamo manjak samopouzdanja, to nas stavlja u stanje siromašno resursima. Uplašeni smo, očekijemo loš ishod, nismo jasni u svojim namerama i mislima.

Četiri glavna faktora samopouzdanja su:

– Svest o sebi

– Realni ciljevi

– Optimizam

– Ljubavi prema sebi

O tome možete više da pročitate na linku.

Ključne tačne tačke:

– napravite spisak želja i potreba

– saznajte kako to do sada dete nije dobilo

– prepoznajte koja strategija bi bila korisna

– usvojite uverenje da ne postoji neuspeh već samo rezultat

– radite na samopouzdanju i optimizmu

– pohvalite svaki uloženi napor, iskrenost i želju za unapređenjem