Pišu: Danijela i Živojin Cvejić, dijetetičari-nutricionisti
Ako ne merimo redovno pritisak, nećemo ni znati da je povišen sve dok situacija ne postane alarmantna. Hipertenzija je jedan od vodećih uzroka bolesti srca, infarkta, moždanog udara(šlog). Hipertenzija predstavlja povišen krvni pritisak kada je dijastolni pritisak iznad 90 mmHg stuba, a sistolni iznad 140 mmHg stuba. Poželjna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg.
Postoje dve vrste hipertenzija:
1. Esencijalna hipertenzija (ne zna se tačan uzrok)
2. Sekundarna hipertenzija (kod disfunkcije nadbubrežne žlezde)
Hipertenzija je podjedneko zastupljena i kod žena i kod muškaraca.
Osobama sa visokim pritiskom nutricionisti savetuju da izbegavaju upotrebu soli. Prekomeran unos kuhinjske soli dovodi do nagomilavanja natrijuma u ćelijama glatkih mišića zida arterija, što izaziva njihov grč i povećanje krvnog pritiska. Da bi se snizio krvni pritisak, preporučuje se hrana bogata kalijumom jer ovaj mineral stimuliše izbacivanje tečnosti i snižava pritisak.
Povišen krvni pritisak sam po sebi dovodi do oštećenja srčanog mišića i doprinosi nastanku i razvoju bolesti srca i krvnih sudova. Fizička neaktivnost je bitan faktor rizika povišenog krvnog pritiska i razvoja koronarne bolesti. Prekomeran unos hrane bogate ugljenim hidratima i mastima dovodi do poremećaja njihovog metabolizma, što dovodi do ubrzane aterogeneze i ateroskleroze
Dijetetske strategije za osobe sa povišenim krvnim pritiskom su sledeće:
– Umeren stepen redukcije telesne mase i redovna fizička aktivnost. Sama redukcija telesne mase prevenira hipertenziju za 20% i može dovesti do smanjenja broja lekova, ili čak dovesti do isključenja terapije lekovima.
– Sniziti unos soli ili natrijuma. Kuhinjska so sadrži 40% natrijuma u sebi. Svetska Zdravstvena Organizacija preporučuje da ne unosimo više od 6 g soli dnevno tj. 2400 mg natrijuma dnevno. Izvore soli čine 10% neprerađena hrana, 15% ono što mi solimo, a 75% proizvedena hrana.
– Ograničiti unos alkohola na 1-2 čaše dnevno, više od dve čaše povećavaju rizik od hipertenzije.
– Unos kalijuma treba da bude veći od 4,7 g za 24 sata, ipak treba voditi računa da ne dođe do hiperkalemije, jer ona uzrokuje aritmiju. Najbogatiji izvori kalijuma su neprerađena hrana, voće, povrće, integralne žitarice, sveže meso, a najbolji izvori su banane, pomorandže, krompir i paradajz.
– Povećati unos belančevina za 10% na račun smanjenja unosa ugljenih hidrata. Polovina unetih belančevina treba da budu biljni proteini.
Dijeta za snižavanje krvnog pritiska koju i lekari najčešće preporučuju zove se
DASH (Dietarv Appro-aches to Stop Hvpertension) i više je stil zdrave ishrane nego dijeta. Principi ove dijete su da bude bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, obranim mlekom i mlečnim proizvodima, ribom i posnim mesom (meso peradi), jezgrastim voćem. Dijeta se svodi na redukciju natrijuma u ishrani na 2-4 g dnevno, kao i crvenog mesa, slatkiša, zaslađenih napitaka. Ova dijeta bogata je mineralima; kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, vlaknima.
DASH dijeta redukuje unos ukupnih masti, a posebno zasićenih masti i holesterola.
Zdrave navike vezane za upotrebu soli treba usvajati od detinjstva jer deca često razvijaju ukus za slanu hranu prema navikama roditelja. Istraživanja pokazuju da narodi koji upotrebljavaju manje od 4,5 grama soli dnevno imaju niži krvni pritisak, a ako koriste više od 5,8 g soli, pritisak raste proporcionalno količini natrijuma.
Primer jelovnika:
Pre doručka: sveže ceđen sok od ½ limuna 200g sa 5 g meda
Doručak: jogurt sa malinama i ovsenim pahuljicama 350g, Voćna porcija: badem 40g, suva smokva 100g
Ručak: Supa, hleb integralni 50g, sarma u listini 2 kom, kiselo mleko ½ čaše
Voćna porcija: Pomorandža 200g Večera: Kuvana pšenica sa orahom i medom 200g
- Belančevine:15,92%
- Masti: 30,04%
- Ugljeni hidrati: 54,04%
- Kalijum: 4935 mg
- Natrijum: 840 mg
- Energ. vrednost jelovnika: 1982 kCal
